Водовод у Београду постоји скоро два миленијума. Изграђен је у првој половини првог века нове ере, а изградили су га Римљани. Извориште се налазило у Малом Мокром Лугу, испод садашњег резервоара Стојчино брдо. Tраса је ишла паралелно са Булеваром краља Александра (до Цветкове пијаце), а потом са Улицом Војислава Илића и Милешевском улицом, даље ка Пионирском парку до центра града. Овим водоводом је у град допремано од 0,24 до 7,40 литара у секунди, што је за тадашње потребе било довољно. Један део овог водовода био је у употреби до седамдесетих година XIX века.
Савремени водовод у Београду, који ми данас користимо, симболично је пуштен у рад на Петровдан, 12. јула 1892. године током свечансти одржане на платоу крај Теразијске чесме. Зато је празник светих апостола Петра и Павла узет за славу Водовода, а данас се обележава у сећање на саме почетке, као и на све генерације које су учествовале на његовој изградњи.
Након дугогодишњих припрема и истраживања, кренуло се са изградњом водовода према пројекту инжењера Оскара Смрекера из Мајнхајма коме су поверене израда пројекта и организација изградње водовода. Од како су изграђени први објекти система па све до данас, Београдски водовод је у непрекидној „трци“ са градом који се без застоја развија и шири и има потребе за новим количинама воде.
До 1962. године постројење на Белим водама је било једини снабдевач Београда водом, када почиње са радом погон на Бановом брду, затим на Бежанији. Производни погон Винча првобитно је био изграђен и намењен за снабдевање водом објеката на врху Авале.
Један од најзначајнијих догађаја у историји Београдског водовода представља изградња и пуштање у погон постројења за прераду речне воде у Макишу. Са радовима се отпочело 1981. године, а постројење Макиш 1 је пуштено у погон априла месеца 1987. године. Нова повећана потреба за водом, посебно изградња довода Макиш – Младеновац, условиле су почетак изградње друге фазе овог постројења. Ново, савремено постројење Макиш 2, грађено скоро читаву деценију, пуштено је у рад у септембру 2014. године. Његовом изградњом је стабилизована и осигурана производња и снабдевање Београђана водом за предстојећи период.
У почетку су контролу квалита воде вршиле лабораторије Општине београдске: хемијска и бактериолошка. У мају 1930. године на Белим водама лабораторија Управе водовода започела је хемијске и бактериолошке анализе пречишћене пијаће воде, као и воде са изворишта. Служба санитарне контроле воде Београдског водовода формирана је 1966. године са задатком другостепене контроле воде и дезинфекције објеката водовода и водоводне мреже.
Данас је контрола квалитета воде у Београдском водоводу ригорозна и врши се на четири нивоа: у погонским лабораторијама, Служби санитарне контроле воде БВК, Градском заводу за јавно здравље Београд и Министарству здравља Републике Србије.
